ПОШТОВАНИ РОДИТЕЉИ,
Moлимо вас да преузмете и упознате се са упутствима како да реагујете у кризним ситуацијама које су нас задесиле, на следећим линку.
Свако лице које има било какав контак са децом (родитељи, насатавници, учитељи, тренери…) требе да разумеју страхове и осећања са којима се деца боре. Деца, као и сви одрасли пролазе кроз стање шока, туге и беса када сазнају да људи неочекивано умиру. За разлику од одраслих, деца имају слабије развијене комуникацијске и емоционалне вештине, те своје мисли и емоције изражавају другачије од одраслих.
Када се започињете разговор са дететом, важно је да се усредсредите на сигурност, јер деца могу бити забринута за своју безбедност. Треба их питати шта су тачно чули и шта мисле о томе шта се десило и треба их пустити да постављају питања. Важно је направити такво окружење да дете може да искаже своје емоције. Када се десе овако велике трагедије, не постоје праве речи које би умирило дете. ОНО ШТО РОДИТЕЉ МОЖЕ ДА УРАДИ ЈЕСТЕ ДА БУДЕ ТУ ЗА СВОЈЕ ДЕТЕ И ПРУЖИ МУ УТЕХУ.
Веома је важно да родитељи умире свој страх како га не би преносили на дете. Треба се дистанцирати неко време од друштвених мрежа и средстава информисања како би се умањила изложеност трауматичним догађајима. Фотографије у медијима могу негативно утицати на дете.
Треба обратити пажњу на понашање деце, јер услед доживљеног трауматског искуства, деца могу имати појачане ноћне море, нагле промене расположења, промене у понашању и слично. Код посебно узнемирене деце, може се јавити и ноћно мокрење, појачана приврженост и изливи беса.
Са децом разговарајте о страховима. Саслушајте их пажљиво и не умањујте њихов страх. Питајте их шта су чули и уверите их да школе раде све што је потребно како би се повећала безбедност ученика, као и то да су са вама код куће свакако безбедни.
