Дан ружичастих мајица – Међународни дан борбе против вршњачког насиља, обележава се последње среде у фебруару. Тога дана се на симболичан начин жели скренути пажња на проблем све учесталијег вршњачког насиља у школама.
Дан ружичастих мајица настао је на иницијативу средњошколаца из Канаде у граду Berwick 2007. године. Наиме, иницијатива је била рекација на догађај када је ученик Chuck McNeill био малтретиран због ношења розе мајице, а у знак подршке својој мајци која је болесна од карцинома. Дечак је доживео вербално насиље од стране својих вршњака. Те вечери, дечаци David Shepherd i Travis Price, купили су 50 ружичастих мајица и сутрадан их делили на улазу другарима, који су мајице обукли као знак подршке дечаку који је малтретиран. Циљ је био да се пружи подршка и укаже на проблем вршњачког насиља. На тај начин, розе мајица је знак подршке сваком детету које трпи вршњачко насиље.
ШТА ЈЕ ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – bullying?
Вршњачко насиље је свака насилна радња, вербална или невербална, која се понавља, и која има за циљ да доведе до потенцијалних или стварних психичких и физичких последица и угрожавања здравља, развоја и достојанства деце/ученика. Ако се насиље понавља и усмерено је ка истој особи, онда је то злостављање. Насиље се може десити : у школи, на путу до школе, на школским догађајима (приредбе, утакмице), у школском дворишту.
Реч bullying иначе означава агресију јачег према слабијем, при чему нападач и нападнута страна могу бити појединац или група.
У нашем језику, не постоји реч чије се значење у потпуности поклапа са значењем речи bullying. На српски се та реч обично преводи као силеџијство, злостављање, малтретирање или насиље. Код нас је bully термин којим се означава особа која врши такво насиље над другима.
Ради се о константном облику агресивног (физичког или вербалног) злостављања, вређања или омаловажавања појединца. Ова врста насиља може имати и свој суптилнији облик који је теже препознати, поготово ако жртва пати у себи, не говори о томе шта јој се догађа ни одраслима, ни својим вршњацима.
ВРСТЕ И ОБЛИЦИ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА
- Физичко насиље : гурање, шамарање, ударање, гребање, дављење, отимање, уништавање ствари, шутирање
- Вербално насиље : вређање, исмевање, омаловажавање, називање погрдним именима, претње
- Социјално насиље : искључивање из групних активности, оговарање, игнорисање, ширење гласина о другима
- Психолошко насиље : претећи погледи, уцењивање, праћење
- Економско насиље : крађа, узимање или изнуђивање новца
- Сексуално насиље : упућивање безобразних речи, приморавање на сексуалне односе, непристојно и непримерено додиривање по интимним деловима тела, добацивање вулгарних коментара….
- Интернет насиље : злоупотреба интернета слањем порука (вређање, претње, лажи, прозивање), четовање, а има за последицу угрожавање достојанства.
У новије време сусрећемо се и са специфичним обликом насиља названим cyberbulliyng – ради се о вређању и понижавању злоупотребом интернета или друштвених мрежа као средстава комуникације. Све је присутније зато што су електронски медији све присутније средство комуникације међу децом, телефони и компјутери су за њих моћно средство.
Врсте електронског насиља:
- недозвољено објављивање нечијих слика, видео записа
- јавно вређање и негативно, вулгарно и подругљиво коментарисање других особа, слање претећих порука
- ширење гласина и лажи да би се некоме уништила репутација или покварили односи са другима
- лажно представљање које често као циљ има уништавање угледа неке особе и довођење те особе у сукобе са другима
- индискреција – откривање нечијих тајни, података и слика који нису намењени јавности
- намерно избацивање некога из онлајн групе
ШТА ЈЕ МОГУЋЕ ПРЕДУЗЕТИ ДА НЕ ДОЂЕ ДО НАСИЉА?
- Научити децу да поштују правила понашања код куће и у школи.
- Дати деци до знања које понашање није прихватљиво.
- Обезбедити школе (полиција, детектори за метал, итд.).
- Едукација деце, родитеља, школског особља шта значи агресивно понашање.
- Научити децу да се не укључују у насилне групе и не друже са агресивном децом.
- Комуникација и сарадња између родитеља и школе.
- Отворен и искрен однос између деце и родитеља.
- Родитељи треба да покажу деци да умеју да препознају проблем и да помогну.
- Родитељи треба да знају са ким се дете дружи и где се креће.
- Научити дете како да реагује на насиље.
- Својим понашањем родитељи треба да науче децу да не буду насилна, родитељи су узор.
- Јачање самопоуздања.
Изузетно је важно с децом разговарати о свим облицима насиља и негативног понашања према другима јер они сами (поготово млађи ученици) понекад нису свесни да неки облици њиховог понашања спадају у насиље или барем непримерене облике понашања.
РЕДОСЛЕД ПОСТУПАЊА У ИНТЕРВЕНЦИЈИ КАДА ДОЂЕ ДО НАСИЉА
1) Проверавање сумње или откривање насиља, злостављања и занемаривања обавља се прикупљањем информација – директно или индиректно.
2) Заустављање насиља и злостављања и смиривање учесника је обавеза свих запослених у установи, а нарочито најближег присутног запосленог и дежурног наставника, односно васпитача да одлучно прекине све активности, раздвоји и смири учеснике у акту насиља. У случају да запослени процени да је сукоб високо ризичан и да не може сам да га заустави, одмах ће тражити помоћ.
3) Обавештавање родитеља и предузимање хитних акција по потреби (пружање прве помоћи, обезбеђивање лекарске помоћи, обавештавање полиције и центра за социјални рад) обавља се одмах након заустављања насиља и злостављања. Уколико родитељ није доступан или његово обавештавање није у најбољем интересу детета и ученика, установа одмах обавештава центар за социјални рад.
4) Консултације у школи у вези са оним што се десило: разјашњавања околности, анализирања чињеница на што објективнији начин, процене нивоа насиља и злостављања, нивоа ризика и предузимања одговарајућих мера и активности, избегавања конфузије и спречавања некоординисане акције, односно ради успостављања и развијања усклађеног, уједначеног и ефикасног поступања. У консултације у установи укључују се: одељењски старешина, дежурни наставник, васпитач, психолог, педагог, тим за заштиту, директор, ученички парламент.
5) Мере и активности предузимају се за све нивое насиља и злостављања. Оперативни план заштите (у даљем тексту: план заштите) сачињава се за конкретну ситуацију другог и трећег нивоа за сву децу и ученике – учеснике насиља и злостављања (оне који трпе, који чине и који су сведоци насиља и злостављања).
Филмови o дигиталном насиљу за ученике старијих разреда
http://www.youtube.com/watch?v=f4rnvdaydrc
Предатор: https://www.youtube.com/watch?v=E3eBvygq_CU
Сајбер насиље (Друга економска школа): https://www.youtube.com/watch?v=i_-1sPO3aq8
Шеруј осмех, лајкуј љубав,хејтуј хејт: http://www.youtube.com/watch?v=s7HSgsuEzw8
Филмови o дигиталном насиљу за ученике млађих разреда
https://www.youtube.com/watch?v=l_myDxE3u6c&ab_channel=CentarKrugovi-CirclesCenter
https://www.youtube.com/watch?v=7x-n3P5yRtw&ab_channel=TihanaPandl
https://www.youtube.com/watch?v=gUsXc91y75c&t=56s&ab_channel=AleksandarNovakovi%C4%87
