Важне напомене за почетак

• Ко год каже да је учити лако – лаже
• Ко год каже да је брзо – такође лаже
• Учење је веома захтеван процес и за тело, а нарочито за мозак
• Али није несавладиво…. И може да се убрза…
• Само је потребно мало упорности и систематски приступ

Важно је имати на уму

• За учење је потребно време
• Успешно учење је тесно повезано са управљањем временом
• Губљење времена је навика која је чест узрок неуспешног учења
• За почетак пробајте да кратко проанализирате јучерашњи дан и поставите себи следећа питања
  • Шта сам јуче све радио/радила?
  • Да ли сам урадио/урадила све што сам испланирао/ла да урадим?
  • Ако нисам – који су разлози за то, а ако јесам – који су разлози?
  • Колико времена у току јучерашњег дана ми је протекло у дангубљењу (непродуктивно проведеном времену)?

НАЈВАЖНИЈЕ

• Основни разлог зашто треба да учите нису оцене него развој својих интелектуалних капацитета, развој личности, и пре свега стицање самопоуздања
• Јер, не постоји особа сигурна у себе, а да има лош успех у школи
• Често изгледа као да оцене нису битне, али, дубоко у себи знате да кад добијете лошу оцену – не осећате ни задовољство, нити срећу…
• Нема шансе да вам је свеједно! J

НАЈВАЖНИЈИ ПРИНЦИПИ УПРАВЉАЊА ВРЕМЕНОМ У УЧЕЊУ

1. ПРИПРЕМА за учење

• Је основни елемент управљања временом
• У фази припреме се дефинише план учења и прави распоред активности
• Планом учења распоређујете своје дневне обавезе око учења са осталим обавезама

2. ФОРМУЛИСАЊЕ ЦИЉА УЧЕЊА

• постављени циљ је наш највећи покретач
• највећи број ученика нема постављен циљ учења
• Нужно је да поставите циљ који ће вас подстицати
• тај циљ морате дубоко у себи осетити, мора бити од личног значаја
• морате се посветити постизању тог постављеног циља

3. РАЗЛАГАЊЕ ЗАДАТАКА НА МАЊЕ ДЕЛОВЕ

• разбијањем великог задатка у серију мањих + израдом распореда времена за сваки корак  – можете урадити готово све што замислите  уз много мање стреса и нервирања

4. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИОРИТЕТА ЗАДАЦИМА

Направити листу:

1. – најважнијих задатака у току дана,
2. – затим листу средње битних задатака које треба да обавите и, на крају:
3. – листу задатака које ћете урадити ако вам остане слободног времена
4. Пети принцип:

• најтеже и најзахтевније ствари треба радити када сте најпродуктивнији и најконцентрисанији
• На овај начин ћете најкомпликованије и најсложније ствари завршити док сте свежи, одморни и пуни енергије

ШЕСТ ВЕЛИКИХ КРАДЉИВАЦА ВРЕМЕНА У УЧЕЊУ

1. СЛАБО ПЛАНИРАЊЕ – Ученици често пропуштају да планирају што доводи до тога да своју пажњу усмеравају на мање битне ствари, а пропуштају да заврше важне послове.

2.НЕДОСТАТАК ПРИОРИТЕТА/ЦИЉЕВА

            – утиче на све што обављамо и на личном плану и на плану учења

            – Они који током дана остваре највише, знају тачно шта желе да остваре

            – На несрећу, многи од нас мисле да се циљеви учења постављају годишње, а не дневно. Резултат тога је превише утрошеног времена на небитне ствари, а не на ствари које су важне у нашем учењу

3.ОДЛАГАЊЕ – Ако већ остављате нешто за касније, гледајте да то буду мање битне ствари, оне које неће оставити последице због неизвршавања. Велики проблем представља одлагање важних ствари.

4. ПРЕКИДАЊА – Откривено је да се за један сат неометаног рада уради исто колико и за четири сата ометаног (Истраживачи са Универзитета Илиноис су открили да нам је после једног минута ометаног рада потребно 15 минута времена да се вратимо на ниво концентрације пре ометања)

Прекидање долази из два извора:

1. од особа и
2. електронским путем

Телефон може бити највећи непријатељ ефикасности!

5. ПРЕВИШЕ ТРУДА – Многи ученици имају осећај да морају да заврше све у току једног дана и не дају себи времена да ураде ствари како треба. То води до половично довршених задатака у вези учења и осећаја неуспеха
6. ПРЕТРПАН СТО – Најуспешнији ученици раде на рашчишћеним столовима

СТРАТЕГИЈЕ ЗА ДОБРО КОРИШЋЕЊЕ ВРЕМЕНА У УЧЕЊУ

1. Дефинишите сопствене циљеве што је јасније могуће. Размислите шта желите да постигнете, запишите циљеве! Без циља људи одлутају и на личном плану и на плану учења
2. Анализирајте како трошите време

Поставите себи питање: Да ли проводите довољно времена на остваривању циљева који су вам важни и потребни да развијете себе или своју каријеру? Постављајте га себи често.

Фокусирајте се на важне задатке и престаните да гледате задатке који се чине хитнијим, али у суштини нису битни за ваше циљеве

3. Имајте план

Већина људи зна шта жели, али немају план да то остваре. Научите да састављате листу обавеза, користите дневне и недељне планере. У планер унесите све битне догађаје у вези са школом. Кључно је: што боље испланирате ваше време и активности, имаћете више времена за те активности

1. Анализирајте планиране активности – проблеми ће се увек јављати, вредност доброг плана је да их на време препознате и нађете решења. Добро управљање временом омогућава да мерите колико сте близу циљева, јер оно што можете да мерите, можете и да контролишете.
2. Запишите шта све треба да урадите, затим одлучите шта ћете урадити одмах, а шта касније, за шта ћете задужити неког другог, шта ћете одложити за неки наредни период
3. Потребно је да одредите колико пауза ћете направити током учења. Некад ће вам бити потребне чешће паузе (ако је материја тежа)
4. Задатке поређајте по приоритету. Гледајте да кад кренете са учењем, почнете од тежих ствари
5. Искористите време за учење до максимума. Можете учити када путујете аутобусом, преслишавати се током трчања или шетње и слично
6. Резимирајте оно што сте научили.

Када учите пробајте да поштујете ово правило:

• На сваких 30 минута направите одмор 10 минута (стојите и крећите се током те паузе), делује на бољу концентрацију. После паузе, следећих 2 минута понављате укратко шта сте у тих 30 минута научили, па пређите на следеће градиво.

Једно од најважнијих ствари је ДА СТИГНЕТЕ И ДА ИЗАЂЕТЕ напоље и прошетате или протрчите…

ЈОШ МАЛО САВЕТА

• Важне активности у учењу обављајте рано ујутру јер се време за обављање тешких задатака проналази све теже како дан одмиче.
• Почните дан са позитивним размишљањем. Ово ће вам помоћи да уђете у позитивно стање свести.
• Имајте лагани доручак без журбе и крените на учење релаксирани.
• Почните рад што је чешће могуће у исто доба дана. Људска бића су подложна навикама.
• Покушајте да избегнете јутарње навике (као што су слушање вести, гледање телевизијског програма, читање новина и сл.)
• Искључите рачунар док учите (сем кад учење захтева рад на рачунару)
• Избегавање слања порука и причање телефоном у време учења. Могу вас значајно пореметити.
• Добро поређајте приоритете. Направите разлику између хитног и важног.
• Завршите започети задатак пре него што пређете на нешто друго. Треба избегавати прелазак са једног посла на други и резервисати довољно времена да би се важан задатак завршио.
• Не посматрајте радни сто као место за одлагање (гомилање) папира.
• Задатке са којима се суочавате, решавајте поступно. Никако не чекајте да се нагомилају како би сте тек тада почели да их решавате.
• Откријте ваше биолошко време. То је време у току дана када се осећате најбоље (тада се најефикасније и учи).
• Немојте бити перфекциониста. Не постоји апсолутно савршена особа.
• Избегавајте непланиране активности.
• Користите паузу у одређено време и задржите добар темпо рада. Увек има времена за паузу. Интензиван рад у дужем временском периоду се не исплати (нема ефикасности, а претвори се у мучење и мотивација пада)
• Набавите роковник где можете водити рачуна о свом времену. Записујте активности, обавезе и догађаје да би сте меморију ослободили за учење.
• Додатно време можете пронаћи, ако одредите дан у недељи када устајете сат времена пре или крећете на спавање сат касније него обично.
• Добро искористите вишак времена.
• Размислите о времену у току дана када можете очекивати највише прекидања. Планирајте своје активности између ових делова дана, тако да задатке можете извршавати без узнемиравања и на разуман и рационалан начин.
• Мањи недовршен посао завршите на крају дана.
• Један сат у недељи посветити се уређењу собе, радног простора. Уредност осигурава прегледност, а прегледност омогућава управљање временом.
• Ако се суочите са кризном ситуацијом, запитајте се зашто се то догодило и одредите главни разлог.
• Никад немојте потпуно да попуните све дане и сате у недељи. Оставите простор за хитне ствари које могу да искрсну.
• На крају сваког радног дана припремите се за следећи радни дан.
• Завршите учење са позитивним стањем духа. Дозволите себи да се осећате задовољно након што сте завршили учење.
• Придржавајте се плана трошења времена, јер је у супротном бескористан.

• Имајте СТРПЉЕЊЕ и за учење
• Покушавајте сваки дан по мало – и то је боље него одлагати СВЕ за сутра
• Када успете то, сваки следећи дан моћи ћете дуже да одржите концентрацију И УСПЕЋЕТЕ ДА научите више ствари за краће време
• И на крају дана ћете бити задовољни, можда не сасвим, али сигурно више него претходних дана. СРЕЋНОООО!!!